Прилог ТВ Мост о вечери посвећеној Даринки Јеврић у галерији „Акваријус“ 22. марта 2017. године >>
Даринка Јеврић – сведок историјске, уметничке и животне истине
„Поетско ћоше“ посвећено песникињи и новинарки Даринки Јеврић одржано је синоћ (22. Марта 2017) у галерији „Акваријус“ у Косовској Митровици. Поводом седамдесет година од рођења и десет година од смрти најзначајније српске књижевнице на Косову и Метохији, приређен је богат културно-уметнички програм.
О животу и раду Даринке Јеврић говорили су проф. др Митра Рељић и Живојин Ракочевић, колеге и велики Даринкини пријатељи и врсни познаваоци њеног стваралачког опуса.
Истински родољуб, Даринка јеврић, никоме није испостављала, али ни полагала рачуне, истакла је проф. др Митра Рељић, књижевник и директор Дома културе Грачаница. Даринка, била је незвани гост у времену.
Рођена у Метохији, од најраније младости загледана у фреске и манастирске борике, у древне палимпсесте у ‘душу ријечи’, како је сама умела да каже, свој поетски дар схватала је као послање и никада није пристајала на лажно клицање и патетику, нагласила је проф. др Рељић.
Дато јој је, додаје она, да сведочи историјску истину, људску, уметничку, животну. Даринка је родољубље разумевала као нешто сасвим нормално, није пристајала на такозвану ‘срамну завјетрину’, на лажно клицање.
Поезија Даринке Јеврић саставни је део културног идентитета Косова и Метохије, нагласио је Живојин Ракочевић, новинар и књижевник. „Поезија Даринке Јеврић је ушла у све антологије и мислим да нема боље прилике, бољег места и тренутка да млади људи чују и говоре о највећој српској песникињи на КиМ. Даринка је имала осећај и слух за тренутак, за све оно што нам се сада догађа, Даринка Јеврић је зеница наше културе и врх стваралаштва ондашње наше земље која је била веома конкурентна када је поезија у питању“, рекао је Ракочевић.
Даринка је, каже, често говорила о проклетству технологије која људима одузима могућност да учествују у суштини проблема и способност да мисле својом главом. Суверно је владала језиком, идејама и имала бескомпромисан однос према свему што је окружује. Није ишла за јефтином славом, додаје он и борила се против малограђанштине, додао је Ракочевић.
Поетско ћоше посвећено Даринки Јеврић јесте покушај да направимо иницијативу зарад припреме сабраних дела наше најзначајније песникиње, истакао је књижевни критичар и писац Александар Дунђерин.
Он је нагласио да још увек не постоји озбиљнији пројекат који би њено стваралаштво учинио доступнијим њеним читаоцима иако је она најзначајнија песникиња на КиМ. Постоје, каже, тек појединачне иницијативе попут ове књижевне вечери и недавно отварање читаонице у Грачаници која носи Даринкино име.
Он је изразио наду да ће збирка њених изабраних дела бити ускоро приређена.
Даринка Јеврић је део нашег културног наслеђа и сви ми који живимо на Косову и Метохији требало би да њеним делима чешће посвећујемо пажњу, подвукла је Миљана Булатовић, академски сликар и један од аутора културно-уметничког програма галерије „Акваријус“. „Даринка је диван представник поезије и значајан књижевник са ових простора, можда смо и усред свих немилих догађаја који су нас задесили, преокупирани политиком, заборавили на културу и културно наслеђе, а Даринка јесте део њега. Присуство великог броја младих људи овде вечерас показује да у Митровици и на Косову постоји нека лепша страна, страна културе и уметности и надам се да ће се наставити у том правцу“, истакла је Миљана Булатовић.
Током поетске вечери, најуспешнијим такмичарима првог циклуса Књижевних окршаја, недавно одржаних у галерији „Акваријус“, додељене су награде. Победница Дарија Машковић као награду добила је штампање своје прве књиге. На њој је сада, истиче Булатовић, велика одговорност, мораће вредно да ради своје радове преобликује у целину, у једну лепу причу која ће бити одштампана. Награда за друго место уручена је Јовану Маслару, за треће Анђелији Арсенијевић, док је Вук Пантовић добио специјално признање за најбоље оригинално појединачно дело настало током првог циклуса окршаја.
Миљана Булатовић нагласила је да у галерији Акваријус припремају још низ активности и догађаја. „Већ сутра имамо музичко ћоше, студенткиња Факултета уметности ће извести неколико музичких нумера, 5.априла нас очекује радио драма посвећена животу Десанке Максимовић, а убрзо почиње ликовни окршај.
Предстоји још много догађаја које ћемо у галерији организовати, с циљем да афирмишемо младе људе, да покажу оно што умеју и да све више радимо на развоју уметности“, додала је Миљана Булатовић.
У програму посвећеном Даринки Јеврић, учествовали су и Невена Нешовић која је свирала флауту, а уз звуке овог инструмента Дарија Машковић, Никола Грујић, Вук Пантовић, Снежана Џоговић казивали су стихове наше прослављене песникиње.
За сценографију су били задужени полазници \’\’Малог атељеа“ (Маргита Ралевић, Растко Раденковић, Татјана Радовић, Јован Раденковић, Катарина Столић), едукативно-уметничке радионице која функционише при галерији „Акваријус“.
Извор: Радио Контакт плус >>
Пријатељи о Даринки Јеврић: Била је незвани гост у времену
Ове године навршава се седам деценија од рођења, односно, десет година од смрти најпознатије српске књижевнице са Косова и Метохије Даринке Јеврић.
Овиим поводом синоћ је у галерији „Акваријус“ одржано књижевно вече посвећено лику и стваралаштву ове књижевнице изузетне даровитости.
О њеном снажном, занимљивом и одважном карактеру, о њеној комплексној, често тешкој, никада помирљивој и увек пркосној лирици, говорили су њене колеге и (што је још важније) пријатељи проф. др Митра Рељић и Живојин Ракочевић.
„Ако се и за кога може рећи да је био или да јесте незвани гост у времену, рекли бисмо то за Даринку Јеврић. Даринкин редак поетски дар, као и њен каснији посао новинара „Јединства“, схватала је као послање, дато јој да сведочи истину – историјску, животну, људску уметничку, сваку истину. А да би била добар сведок, знала је да мора бити на ледини , „жив зид на горућој коти“, рекла је говорећи о блиском пријатељу проф. др Митра Рељић..
Истичући Даринкино јогунасто, храбро иступање које се понекад граничило са лудошћу, проф. др Рељић каже да је и она сама тога била свесна изговоривши: „Не пристајем на срам у завјетрини“.
Дарника је родољубље подразумевала као нешто сасвим нормално, као нешто само по себи разумљиво, каже проф. др Рељић и наглашава онај препознатљив манир њене родољубиве поезије, који је апсолутно одбрањен од сваке врсте патетике, самосажаљења и оног бљутавог – не тужног, већ отужног тона којем су, нажалост, многи песници наклоњени.
Књижевник Живојин Ракочевић каже да у поезији Даринке Јеврић има ироније, али да то није њена, већ иронија језика.
„Она је имала тај инстинкт који је суверено владао језиком, идејама и бескомпромисним односом према свему што је окружује. Она је била бунтовник са разлогом, господа, човек који није ишао за јефтином славом“, рекао је Ракочевић.
Присутни су били у прилици да чују низ анегдота из Даринкиног живота, које сведоче о њој као одважној, одлучној, емпатичној и веома духовитој жени. Одважност и одлучност је потврдила тврдоглавим остајањем у Приштини првих послератних година, са џаковима књига који су и метафорично али и буквално, представљали једини бедем између ње и Митре са једне и хорде разјарених бестија са друге стране.; емпатију – мајчинском бригом како за оне на косовској земљи – тако и за оне који су били под њом, наизглед заштићени а заправо подједнако нежељени као и живи. Духовитост је оно што је њену физичку немоћ бојило снагом – њена спремност да у моменту укључења у Дневник РТС-а, који је ишао уживо, слушалицу стави на уста лајавог кера, јасно показује да је као мало немоћно детенце, умела прописно да се наруга онима у чију је искрену забринутост дубоко сумњала.
Остаће запамћена и као можда једина мирјанка којој су, у самртном часу, њена звона на Високим Дечанима избијала онолико пута, колико и једном владики.
Објавила је књиге поезије: „Дечанска звона“ и друге песме, „Досељавање предака“, „Доброта Злота“, „Ижице“, „Нестварни записи“, „Хвостанска земља“, „Словољубве“, „Једини пољубац, „Узалудна песма“… У осами и потпуној изолацији у Приштини, настала је њена последња збирка „Псалам бездомника и друге песме“.
Обележавање ова два јубилеја биће организовано и на Филозофском факултету Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици и у Дому културе Грачаница, најављују проф. др Рељић и Ракочевић.
Ово вече, рецитовањем Даринкине поезије, употпунили су најуспешнији такмичари Књижевних окршаја које организује галерија „Акваријујс“ а за сценографију су били задужени полазници Малог атељеа који функционише у склопу галерије.
Током вечери, најуспешнијим такмичарима првог циклуса Књижевних окршаја – Дарији Машковић и Јовану Маслару додељене су награде док је млади Вук Пантовић добио посебно признање за најбољу причу „Бајка“.
Музичку подршку вечери, дала је флаутисткиња Невена Нешовић.
Ово вече организовано је у оквиру уметничког програма Поетско ћоше.
У оквиру драмског програма, у галерији „Акваријус“, 5. априла биће изведена радио драма о животу и делу Десанке Максимовић.
Извор: Радио Косовска Митровица >>