Изложба фотографија Дарка Дозета „Седам векова манастира Крупе“, после Грачанице биће представљена и у Косовској Митровици, у галерији „Акваријус“, од среде 25. октобра 2017. године. На отварању изложбе, заказаном за 19 часова, говориће отац Фотије, игуман манастира Девине Воде, Бојан Славковић и Иван Радуловић. Програм је реализован у сарадњи са Домом културе Грачаница, а на овај начин се и галерија „Акваријус“ придружује обележавању седамстогодишњице постојања и опстајања једног од најзначајнијих седишта српске културе и духовности.
„Истрајавајући и у најтежим временима, већ 700 година овај манастир ширио је културу, писменост и традицију, укрепљивао свест о пореклу и националној припадности, али пре свега био је духовно уточиште свим нашим прецима који су чистог срца долазили у ову светињу. И баш због тога, вера, поштовање и велика љубав српског народа према манастиру Крупи, уздизали су овај манастир из пепела сваки пут када је то било потребно и чинили га још лепшим и јачим. Они су нам показали пут којим морамо ићи како бисмо нашим потомцима сачували овај неизбрисиви траг о нашем постојању.“ Сњежана Орловић, историчарка уметности
Дарко Дозет (Нови Сад, 1976) један је од наших најзначајнијих савремених фоторепортера. Радио је за новосадски „Дневник“, београдске „Вечерње новости“ и агенцију Танјуг, а објављивао у готово свим водећим светским листовима и магазинима. Посебно се истакао у спортској фотографији, али је једнако успешно фотографисао и позоришне представе. Његове фотографије илустровале су бројне књиге, каталоге и монографије. Имао је самосталне изложбе у више од педесет градова широм света. Добитник је бројних признања за рад и стваралаштво у области фотографије, између осталих и Прве награде на Међународном фестивалу репортаже „Интерфер“ (2015) и награде „Лаза Костић“ коју за фотографију додељује Удружење новинара Србије (2016). Аутор је пројекта „Корени душе“, посвећеног Косову и Метохији, као и фото монографије „Чувари успомена и сведоци историје“, посвећене колегама фоторепортерима од Другог светског рата до данас. Оснивач је и председник Фото асоцијације Војводине. Један је од оснивача Удружења фоторепортера Србије, првог у Србији који окупља фотографе запослене у медијима. Члан је Управе Удружења новинара Србије.
Сњежана Орловић (Госпић, 1981) дипломирала је на Филозофском факултету у Београду на одељењу Историје уметности. Радила као члан уметничког савета и организатор галеријских активности у београдској Галерији Феникс, те као организатор и члан савета „Крајишког ликовног салона“. Аутор је четири књиге („Манастир Крупа“, 2008; „Манастир Драговић“, 2009; „Манастир Гомирје“, 2011; „Манастир Пресвете Богородице Тројеручице“, 2017), а ускоро ће бити објављено и обимно издање „Шематизма и историје Епархије горњокарловачке“, али и монографија поводом великог јубилеја, 700 година манастира Крупе коју ради у коауторству са теологом и историчаром Радованом Пилиповићем. Објавила је више десетина студија и чланака у Србији и у Хрватској. У статусу самосталног уметника је од 2010. године.
Манастир Крупа се налази у северној Далмацији, код Обровца у Хрватској. Припада Епархији далматинској Српске православне цркве. Смештен је подно Велебита, поред истоимене реке, недалеко од насеља Крупа. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крке и Драговића. Саграђен је у време краља Милутина, 1317. године. Први пут од утемељења обнављан је у време цара Душана, 1345. године. О томе сведочи запис на своду манастирске цркве. Српски краљеви Милутин, његов син Стефан Дечански, као и унук Стефан Душан, издавали су манастиру даровнице у виду земљишта за издржавање, а касније су то и Турци потврђивали ферманима из Истанбула. У млетачко-турским ратовима манастир Крупа је током 16. и 17. века тешко страдао у више наврата, али и за време Другог светског рата, као и средином деведесетих година прошлог века. Велика и темељна поправка манастира извршена је 1855. године, и то уз помоћ Русије, Србије и Аустрије. Аустријска влада је условила обнову захтевом да манастирски прозори морају бити изведени у готском стилу.
Манастир Крупа чува вредна духовна и културна сведочанства, упркос честим пустошењима у прошлости. Фреске у манастирској цркви 1622. године радио је монах Георгије Митрофановић, исти онај инок који је осликао Хиландарску трпезарију. У Крупи су чуване иконе итало-критске школе, рад Јована Апаке. Чува се и честица моштију Св. Јеротеја. Ту је и кивот из манастира Рмња који је донесен у Крупу у току босанско-херцеговачког устанка 1875. године. Манастирка ризница чувала је и три антиминса: један је јерусалимског патријарха Теодосија, други патријарха Арсенија IV Шакабенте из 1743. и трећи је тзв. Крупски из 1739. године. У манастирском архиву чувана су и 22 турска фермана, од којих је занимљив онај који се односи на заштиту манастира Крке, а издао га је турски султан Мустафа II.
Бројне богослужбене књиге, утвари и друге вредности, за манастир је прибавио крупски архимандрит, велики путник и значајни српски писац Герасим Зелић. Иначе, манастир Крупа је прихватао бројне великане српске књижњвности. У њему је извесно вријеме боравио и Доситеј Обрадовић. Симо Матавуљ је у манастиру боравио четири године и, према сопственом исказу, ту научио скривене лепоте српског језика.
Pingback: Program za oktobar 2017. | Galerija Aquarius