Knjige mladih Mitrovčana na Sajmu knjiga

Књиге митровичких гимназијалаца Дарије Машковић (Жврљотине) и Вука Пантовића (Страх смирења) биће премијерно представљене на 63. Међународном београдском сајму књига (Хала 1А) у четвртак 25. октобра 2018. године у 12 часова. О књигама ће говорити Новица Соврлић, Живојин Ракочевић и Александар Дунђерин. Дебитантска књижевна остварења Дарије и Вука биће после тога представљена и митовичкој публици, у новембру ове године (датум ће бити накнадно одређен). Поезија Дарије Машковић и кратка проза Вука Пантовића објављени су у новопокренутој едицији „Млади ствараоци“ Књижевног друштва Косова и Метохије, уз подршку Приватног културног центра „Акваријус“ из Косовске Митровице. У истој едицији објављена је и књига Плаво око Тамаре Орловић из Зубиног Потока.

Дарија Машковић (2002, Београд) ученица је треће године Гимназије у Косовској Митровици. Њена прва књига заправо је награда која јој је припала као победнику Књижевних окршаја у „Акваријусу“. Даријине Жврљотине далеко су од жврљотина. Реч је о прецизном запажању свакодневице, скоро коментаторским записима са улица Косовске Митровице (у првом циклусу Продата свеска) или са улица европских градова (Москва, Верона, Трст) у којима је боравила (у другом циклусу Замало нешто). Њене песме и песме у прози непретенциозне су, али нимало наивне. Ниједна није насловљена, тако да, посматране у целини, Жврљотине јесу заправо лабаво повезани исечци из свакодневице 21. века, хаотичне, песникињи и читаоцима често неразумљиве, у којој се, у брзом, вртоглавом ритму, смењују слике стварности и фантазије, реални и измаштани предмети или предели. У тим крокијима, брзопотезним запажањима, увек ће се наћи, поред лирског субјекта, по један лик (родитељ, ближњи љубавник, пријатељ, познаник, случајан пролазник), којем се персона песника обраћа, и којем, најчешће, посвећује песму. Предели, предмети и ликови смењују се на папиру књиге Дарије Машковић истом брзином као што се смењују и слике на екрану телевизора испред којег седи човек који нервозно путем управљача мења канале.

Вук Пантовић (2002, К. Митровица) ученик је треће године Гимназије у Косовској Митровици. И поред тога што је Вук Пантовић у многим својим причама био инспирисан Орвеловом 1984. (што је и логично, будући да је то и омладинска литература), а донекле надахнут и егзистенцијалистичком филозофијом (што је већ мање очекивано за овај узраст), изненађује његова блискост, саобразност идејног склопа књиге са савременим тенденцијама у светској филозофији (неткритицизам, критика глобалног либералног капитализма, „новог светског поретка“, критика Мегалополиса). У погледу језика и стила, избора и карактеризације ликова, дијалога, композиције, Вук Пантовић одаје се као надарени средњошколац, али када је реч о његовој мисли и идеји, погледу на свет и филозофији живота, они су подобнији зрелом ствараоцу. Оно што највише може да запрепасти, то је мирноћа са којом аутор саопштава (сопствену) истину о свету. Неморал, грех, недостатак љубави, многе друштвене аномалије, нису описане у књизи да би се изазвала катарза, не представља Страх смирења критику дехуманизованог друштва. То је само списак, огољена дескрипција стања ствари, стања духа времена у којем живимо. Оно је такво какво је, и аутор нема жељу чак ни да сугерише да је овај свет, и систем вредности у њему, наопак и погрешан (мада таква мотивација егзистира у најдубљем слоју дела, и препознаће је читалац који још увек верује да овај свет није отишао бестрага), он му се, чак, приподобљава, и покушава да у њему преживи, нађе своје место. Место роба. Биомасе.

Дарија Машковић и Вук Пантовић репрезенти су најмлађе генерације писаца која стасава у Косовској Митровици. Јавност је ове средњошколце претходних година упознала на Књижевним окршајима у Приватном културном центру „Акваријус“. На овим специфичним дружењима и надметањима, која су подсећала на слем вечери (посебно актуелне у америчким клубовима осамдесетих година прошлог века, али популарне и данас у великим центрима културе), митровачка омладина имала је прилику да у интеракцији са публиком, кроз размену мишљења, полемику, негодовање или одобравање, представи своје литерарне радове, изрази креативне стваралачке потенцијале, напослетку, и бунт. Пантовићеве приче, као и песничка збирка Дарије Машковић Жврљотина – које је „Акваријус“ препоручио и припремио за штампу, а Књижевно друштво Косова и Метохије подржало и публиковало – последица су и резултат двогодишњег праћења рада младих људи који су у том периоду показали интересовање за уметност речи и имали довољно стрпљења, воље, инспирације, али пре свега талента, да своје приче и песме обликују у смисаоно и формално заокружену целину, односно књигу.