Mračni Vuk i publika koja voli svetlost

Пише: Даниела Томашевић
Фотографије: Харис Личина

Промоција књиге кратких прича Вука Пантовића „Страх смирења“, након овогодишњег Међународног сајма књига у Београду, представљена је недавно и митровичкој публици у Приватном културном центру „Акваријус“.
Као и Дарија Машковић, Вук се такође осмелио да свој таленат покаже на Књижевним окршајима. Без устручавања је донео писмени састав из српског језика (оцењен тројком) и представио га публици. Упознавши се са овим радом, стручни жири процењује да „Бајка“ као прича, треба да буде забележена у некој књизи. То му је и омогућено. „Акваријус“ и Књижевно друштво Косова и Метохије, одлучују да и поред освојеног другог места у Књижевном окршају, Вука награде штампањем његове кратке прозе од 12 прича. Међу тим причама налази се и његова „Бајка“.
Наиме, жирију није било потребно много да схвати да се испред њих налази надарен средњошколац који може да прерасте у озбиљног писца. Врло брзо су постали свесни и да су се срели са неким ко је ”битно посебан и другачији у својој генерацији” и који свет не гледа кроз „ружичасте наочаре“.
На Књижевним окршајима, Вук је стално доносио неке нове приче о свету који је неморалан, грешан, без истинске љубави… свету где владају мрак и бруталност. Својим причама, провоцирао је публику, ненавикнуту на такав поглед једног шеснаестогодишњака, а можда и из разлога јер нису били спремни да прихвате да се ипак све те ствари око њих збивају.
Иако окружен неистомишљеницима, међу којима су и чланови жирија, управо је од њих добијао подстрек да настави започето.
На Књижевним окршајима дошао је до полуфинала, а Дарији је припало прво место. Прво место је подразумевало штампање књиге. Ипак, како смо и навели „Акваријус“ и Књижевно друштво Косова и Метохије одлучили су да и Вука награде штампањем његове кратке прозе од 12 прича. Међу тим причама нашла се и „Бајка“, додуше, модификована.

„Награђен је управо зато што је битно посебан и другачији у својој генерацији. Та посебност је веома често непријатна за чути. Она подразумева и неприпадање друштву у коме живите“, овим речима је књижевник и књижевни критичар, Александар Дунђерин увео публику у Вуков свет, али истовремено и упозорио да је промоција књиге овог младића другачија од претходних, а вероватно и будућих. Истина, била је другачија – врло мало светла и пуно мрака.
Вук себе ипак не сматра другачијим од својих вршњака, а своју генерацију посматра као пуну неоснованог самопоуздања у вези са својим веровањима и ставовима. Једину разлику види у томе што, како каже, само као опцију прихвата туђе мишљење.

„Усамљеност уопште не осећам поводом тога, јер на првом месту не дозвољавам да моја генерација дефинише мене и моју личност. Не дозвољавам да моја генерација оставља довољно јак и снажан утисак на мене, како би на било који начин утицала на мене, моју књижевност, моја размишљања и веровања. Када бих то радио, сигурно бих се осећао веома усамљено“, прича постојано Вук пред тридесетак људи, свестан да већину публике чине људи који не мисле као он и који га вероватно са подозрењем слушају.
Вукове приче инспирисане су Орвеловим романом „1984“, а присутни су и фрагменти егзистенцијалне филозофије, што је за једног шеснаестогодишњака, морамо признати, неуобичајено.
„Све што је човеку потребно да опстане јесу само две ствари – похлепа и бол, све друго је споредно“, цитат је из једне од његових прича.
Окреће се морбидности и бруталности, да би могао, како каже, да на најјачи начин искаже своје ставове. То му је најлакши пут да склопи идеју која није баш прикладна данашњем друштву и идеологијама којима смо окружени.
„Морбидност за мене није мрачна, већ је једноставно сива, неутрална. Морбидност је једноставно алат који користим како бих могао да дочарам све што желим да представим, било другима или самом себи.“

Чак је и сам наслов књиге збунио читаоце, изазвао полемику. Питају се зашто „Страх смирења“, а не „Страх од смирења“. Управо је у томе тајна, да збуни читаоца и уједно да га заинтригира, а тајна се открива тек на крају књиге.
„Није ни страх од смирења, нити наговештава да је смирење страх, већ не зна се. Док се не прочита и док сам читалац не установи закључак, идеју наслова неће знати“, енигматично наговештава Вук.
Кажу да је писац успео оног тренутка кад нечим врло познатим на нов начин изненади читаоца, а Вук је то постигао. Успео је да испоровоцира сваког ко има страх да завири у мрак.

Они који су прочитали Вукову књигу, кажу да се назире нови Чарлс Буковски. Иако су му приче мрачне, овог смелог младића чека светла будућност писца, а време ће показати хоће ли наставити да пркоси светлости или ће је једноставно пригрлити.
Збирка прича „Страх смирења“ објављена је у оквиру едиције „Млади ствараоци“, коју су ове године покренули Књижевно друштво Косова и Метохије и Приватни културни центар „Акваријус“.
Дело младог аутора може се купити у „Акваријусу“ по цени од 360 динара, а новцем прикупљеним од продаје биће финансирано штампање књига у поменутој едицији.

Вук Пантовић рођен је 2002. године у Косовској Митровици. Трећи је разред Гимназије (друштвено-језички смер). Финалиста је 24. Поетског конкурса Десанка Максимовић (2017) који организују Ваљевска гимназија и Српска књижевна задруга из Београда, и полуфиналиста Књижевних окршаја у Приватном културном центру „Акваријус“ из Косовске Митровице. Живи у Житковцу, општина Звечан.

Извор: Радио Контакт плус >>

Прочитајте и:
Ивана Вановац: „Смирења вам нема“ >>
Александар Дунђерин: „Накарадне приче“ >>