Neuništiva lepota baštine

Пише: Ивана Вановац

Изложба фотографија проф. др Драгана Радовановића „Цркве и манастири Косова и Метохије и Топлице кроз векове“, отворена је синоћ у галерији „Акваријус“ у Косовској Митровици. Радовановић је професор на одсеку за Географију на ПМФ-у приштинског Универзитета.
Изложба која је представљена митровачкој публици, а која броји 31. фотографију, само је један део далеко обимније збирке, настале у оквиру пројекта Српске академије наука и уметности „Дигитализација културних и сакралних објеката Топлице и Косова и Метохије“ а који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије. Овај пројекат спроведен је на територији целе Србије. Пројекат је поверен Математичком институту САНУ и његовом директору др Зорану Огњановићу. За лаике, дигитализација не значи ништа.

„Али битна је. Сваки манастир је обрађен, најпре фотографијом. Снимљено је на стотине и стотине фотографија. Ово што је овде изложено је један мали део комплетне збирке. ГПС-ом су измерене коордионате целих манастира и ласерски су измерени углову унутрашњости објеката. Циљ је да ако, недајбоже, неки манастир или црква претрпе разарање, ми можемо да га подигнемо у милиметар какав је био“, каже у разговору за Радио Косовку Митровицу проф.др Радовановић.
Он напомиње да је овај пројекат значајан и за развој туризма јер пружа могућност да евентуални посетиоци посредством интернета, виртуално у потпуности обиђу наше културно-историјске споменике, пре него што дођу и лично се увере у њихову велелепност. Такође, пружа могућност преузимања комплетног ГПС водића од било које тачке на земљи, до било које српске цркве или манастира.

Када ће целокупан посао бити завршен, то је тешко речи. Проф. др Радовановић објашњава да је обрада сировог материјала дуг и мукотрпан посао који такође обавља Математички институт, а за завршетак само једног манастира, потребно је три до четири па и више месеци.
„Досад су обрађена три манастира. Завршен је Каленић и тај материјал се може наћи на сајту Математичког института. Наши косовскометохијски и топлички још нису дошли на ред“, каже наш саговорник.
Поента пројекта је како проф. др Радовановић каже очување истине о постојању наших споменика.

„Све остаје у архиви. Неко можда може да уништи манастир, али не може архиву која је подељена целом свету“, каже аутор изложбе који је сам обишао 13.000 квадратних километара Косова и Метохије са Топлицом и овековечио сваки и најскривенији кутак српских монументалних здања.
Изложбу је отворио рецензент доц. др Божидар Зарковић који је подсетио на ктиторске подвиге немањићске династије, на неке занимљивости везане за манастире који су документовани на фотографијама и тако сачувани у памћењу света.
„У том смислу, фотографије Драгана Радовановића доприносе очувању, најпре наше а онда и светске баштине“, рекао је др Зарковић.

О самој изложби, али и о важности очувања српске културно-истпоријске заоставштине у материјалном, техничком и духовном смислу, говорио је архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац.
Он је, говорећи о човечјој потреби за уметничким изразом, као исконској потреби за лепотом – односно повезивањем са оним божанским у њему, рекао да су овакви догађаји и места попут галерије „Акваријус“, културни збегови у време општег неукуса и некултуре.
Игуман Иларион је говорио о уметности као „обделавању“, односно обрађивању божје творевине, чиме се човек уграђује у вечни живот и шири своје биће у беспочетност и бесконачност.

„Када се виде Дечани или Грачаница, или Драганац или Девич, сво ругло свакодневице, испразност свакодневног живљења, сва сујета, лицемерје, грубост, насиље – све губи значење. Осећа се једна танана, фина сила благодати Духа светога која побеђује ругло. Лепота ће спасити свет, рекао је Достојевски и то је један од хришћанских рефрена“, истиче игуман Иларион и напомиње да лепота није само у камену који је вајан, већ пре свега у људима који се срећу у љубави, окупљени око живога Бога.

Посетиоци су од Топличана ове вечери могли да чују и необичну причу о томе да није Рас прва српска престоница, већ Куршумлија која се некад звала Беле цркве и да то није народно предање већ аргументована тврдња.
Поред косовскометохијских манастира које одлично познајемо, посетиоцима изложбе било је занимљивије да виде и чују нешто о црквама и манастрима славног топличког краја, међу којима се по важности издвајају манастир Светог Мине у Штави, манастир пресвете Богородице у коме је замонашена жена Стефана Немање – Ана и на постригу добила име Анастасија, манастир Светог Николе и многи други.

Овај културни програм обогатио је црквени хор „Бранислав Нушић“ који је између осталог, извео „Песму Краљу Милутину“, по тексту Владике Николаја Велимировића, за коју је маестро Петар Ракић написао композицију, са благословом игумана Бањске оца Данила.

Поред фотографија проф. др Радовановића, изложени су и радови полазника Малог атеља, са хришћанским мотивима – црквама и светитељима.

Својим стиховима, вече је употпунио митровачки песник Новица Соврлић.

Фотографије ће бити изложене у галерији „Акваријус“ до 12. јуна.
Радовановићеве фотографије досад су излагане три пута – два пута у Француској и једном у Београду.

Извор: Радио Косовска Митровица >>