Текст: Зорица Воргучић (РТВ КИМ). Фотографије: Анђела Мирковић (ПКЦ „Акваријус“). Извор: РТВ КИМ.
Замршени односи Срба и Албанаца између политичке сфере, професионалне администрације и интелектуалне и уметничке елите, били су тема дискусије два уметника са Косова, Ненада Тодоровића, редитеља Народног позоришта у Приштини и Алберта Хете, директора Центра за савремену уметност Приштина. Двојица уметника разговарала су и о међуетничким односима, паралелним световима у којима на Косову живе народи, те национализму.
Тема панел дискусије у „Барабар центру“ у приштинком „Гранд“ хотелу коју су организовали НВО ЦАСА и Приватни културни центар „Акваријус“ из Северне Митровице била је „Уметник. Публика. Политика.“ Уметници су се сложили да политика доминира свим сферама друштва па тако и културом и уметношћу.
„Уметници ће се лако наћи, проблем је што саме уметнике у сопственим заједницама не третирају као важне факторе за друштвени коректив, а тек када су међунационална трвења огромна, затворене заједнице, затворена друштва, онда је јако сложено“, каже редитељ Ненад Тодоровић за Радио Ким.
Иако је до после рата живео у Приштини, Тодоровић је први пут у Гранд хотелу после више од две деценије.
„Утисак ми је уобичајен. Ја сам у Приштину долазио стотинама пута за ових двадесет година али углавном у угоститељске објекте, пар пута до позоришта али никад службено, него као шетње ради. Последњи мој Гранд хотел је био 13. спрат, кафаница, негде крајем деведесетих. Гранд се доста променио али опет у својој бази ми личи и даље на себе, то је тај стари добри Гранд.“
Говорећи о „Барабар центру“ и ономе што он ради на приближавању две заједнице, српске и албанске, па и људи из света уметности, Тодоровић каже да никада није био проблем приближити уметнике.
„Они су сами по себи већ индивидуалисти. Ја кад год видим уметника који је национални радник ја побегнем од њега. Нација је конструкт или што би рекао отац од моје другарице -“нација, то је одлука”, није питање да ли си ти у томе затечен, тако да што се тог конструкта тиче, ово су врло паметно урадили, врло добро, врло поштено, што је јако тешко у тренуцима и местима где ми живимо и које живимо и јако је тешко пронаћи нешто што је поштено, па чак и у нашој уметничкој пракси.“
Алберт Хета не мисли да политички наратив утиче на паралелизам у друштву, па и у уметности, већ да постоје неке друге препреке.
„Првобитно политички интереси, неки већи интереси, и онда не само уметници него и други слојеви нашег друштва су некако постали таоци тих препрека и веома често немате могућност како преко тога. Ја мислим да је ово важан корак, нпр. да Приштина види шта Акваријус ради и шта уметници заједнице која је важан део нашег друштва а која живи у потпуно другачијим околностима, то мора да се призна јер није исто грађаима у Приштини или на северу Косова и у Грачаници, и да се та комуникација настави и у другим институцијама“, казао је Хета за Радио Ким.
Хета каже да постоји сарадња између уметника на Косову, али да то зависи од намере и пројеката. Међутим, истиче да то „гурају страни фактори“. „Та идеја да људи из ове две заједнице не могу да сарађују је погрешна. Ја мислим да то није ни истина, заправо“, истакавши да је сликарка и власница „Акваријуса“ Миљана Дунђерин била чланица жирија у пројекту Центра за савремену уметност Приштина.
„Мислили смо да је важно да она буде у жирију а важно је било и видети радове уметника из српске заједнице и видети сличности у образовању и уметничком раду.“
Истиче да је „идеја друштва која су само једноетничка је погрешна“. „Тог друштва онда нема нигде“.
Каже да уметност може да приближи Србе и Албанце а да уметници имају одговорност за то. „Нису они невини у целој причи, јер стално се приказују неке идеје да уметници не знају ништа, не. И кад је то почело и пре тога, уметници су имали утицај, неки уметници. Али, као поље веома је важно поље јавног мњења и утицај је важан. Међутим, и спорт и друге активности су важне“, навео је Хета.
Сликарка и власница „Акваријуса“ Миљана Дунђерин сматра да уметност не може да буде у правом смислу речи уметност ако нема међусобне комуникације. Међутим, истиче да међу уметницима постоји једна групација која комуницира и упознаје се.
„Не можемо да кажемо да је нешто процветало, јер није процветала сарадња и увек је једна иста групација људи.“
Дунђеринова се слаже да политика највише утиче на уметност на Косову. „У било ком постратном подручју, где год да живите, чиме год да се бавите, ако радите нешто што други не раде, прва етикета и прво бреме које носиш на својим леђима је да си издајица. Није битно да ли си уметник, да ли си медијска личност, неко ко побољшава економију. Ако радите нешто што други не ради, успостављате контакте, аутоматски добијете налепницу издајица. Мислим да су сви који су се уопште осилили да буду уметници на Косову, нарочито за српску заједницу, јако је битно да знамо да ћемо негде бити етикетирани и то ће доћи и од своје и друге заједнице. У том смислу јако је ружно што је само политичарима дозвољено да комуницирају.“
На питање да ли постоје предрасуде код албанских уметника према српским ствараоцима, Дуђеринова каже да не.
„Не могу да постоје предрасуде када их не познају. Просто не познају ту заједницу. Могу да кажем за себе, имам 42 године, веома мали број људи на Косову зна ко сам ја, а ја се јако дуго бавим уметнишћу и ја сам јако експонирана не само као уметник него и културни активиста. То је непознавање, али постоји и став да ми не постојимо“, каже Миљана Дунђерин која је била модераторка данашњег догађаја у „Барабар центру“.
После дискусије приказан је филм „CTRL Z“ редитеља Милана Кабашића у продукцији Приватног културног центра „Акваријус“.
Иначе, у “Барабар центру” су, од његовог оснивања пре неколико месеци, одржане бројне уметничке изложбе стваралаца из српске и албанске зајендице, те неколико трибина о дијалогу Београда и Приштине, али и економији и привредној (не)сарадњи два народа.
Извор: РТВ КИМ >>
