Petar Ristanović gost „Akvarijusa“

Гост Приватног културног центра „Акваријус“ у Косовској Митровици, у оквиру циклуса „СОС разговори (Слободно О Свему)“, у понедељак 28. септембра 2020. године у 19 часова биће српски историчар др Петар Ристановић. Повод за разговор је његова књига „Косовско питање 1974-1989“ које су 2019. године објавили новосадски „Прометеј“ и београдска „Информатика А.Д.“. Разговор са нашим истакнутим историчарем и интелектуалцем у „Акваријусу“ ће водити његове колеге историчари из Косовске Митровице и Грачанице: Јован Алексић, докторанд и асистент на Катедри за историју Филозофског факултета у Косовској Митровици, Милош Дамјановић, наставник историје у овдашњој основној школи и Александар Гуџић, уредник у Дому културе Грачаница.
Улаз је слободан. Резервације пожељне.

Петар Ристановић је историчар, рођен 1985. у Подгорици. Детињство је провео у Ужицу где је завршио основну школу и гимназију. Основне и мастер академске студије историје је завршио на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. На истом факултету је у децембру 2018. године одбранио докторску дисертацију „Српска интелектуална елита и косовско питање 1974–1989”. Добитник је награде „Гаврило Принцип”, издавачких кућа „Просвета” и „Принцип”, за најбољу докторску дисертацију одбрањену у Србији током 2018. године из области националне историје. Од фебруара 2011. запослен је на пројекту „Материјална и духовна култура Косова и Метохије” Института за српску културу Приштина са седиштем у Лепосавићу. Аутор је више научних радова објављених у Србији и иностранству и учесник више међународних и националних научних конференција.

Књига „Косовско питање 1974-1989“ написана је на основу обимне и до сада неистражене архивске грађе из Архива Југославије, Архива Србије, Историјског архива Београда, Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије и више локалних архива. Посебну групу извора коришћених у раду чине мемоари, дневници и сећања учесника догађаја, али и штампа (Борба, Вечерње Новости, Политика, НИН…). Осим овога, за израду књиге коришћена је литература, углавном настала из пера публициста – наиме, историографских и на изворима заснованих истраживања нема много.
Циљ, постављен на почетку писања ове књиге, био је да се косовско питање, односно његов период обухваћен истраживањем, расветли на основу извора и попуни белина на страницама историје овог још увек незавршеног процеса, замагљеног честом (зло)употебом историје у политичке сврхе.
На почетку свог излагања аутор књиге „Косовско питање 1974-1989.“ Петар Ристановић је нагласио да постоје неколико тема за које мисли да закључци до којих је дошао у књизи одударају од неких данас утврђених истина које чак није упитно доводити у питање.
Први наратив за који аутор верује да је успео да разобличи је онај о исељавању Срба са Косова и Метохије 60-их и 70-их година 20 века и док у јавности преовлађује став да је до исељавања Срба заиста и долазило али искључиво из економских разлога. Ристановић истиче да је пажљивом анализом докумената дошао до закључка да је до исељавања долазило али због дискриминације коју су над Србима вршили Албанци у време потпуне Албанске доминације. У пракси, за Србе на Косову је то значило дискриминацију при запошљавању, пред органима управе, судовима, али и у свакодневном животу.
Ристановић даље износи податак да се од почетка шездесетих до 1981. године, као последица те дискриминације са Косова иселило око 120.000 Срба. Потом до краја 80-их још 28.000.
Други стереотип за који аутор сматра да је успео да разбије је стереотип о српском покрету отпора који је центар имао у Косову Пољу а чији је циљ био да се заустави исељавање Срба са Косова и Метохије и да им се омогући нормалан живот. Док у једном делу јавности влада мишљење да је тај покрет створио званични Београд и Слободан Милошевић како би преко њега остварио своје политичке циљеве а то је доношење амандмана на устав из 1974. године аутор истиче да је анализом докумената дошао до закључка да је тај покрет настао 1982-1983. године када се Слободан Милошевић није озбиљно бавио политиком.
Коначно последња тема којом се Петар Ристановић бавио у књизи „Косовско питање 1974-1989“ је успон Слободана Милошевића. И док у једном делу јавности влада мишљење да је Слободан Милошевић узрок и симбол свега онога што се догађало на Косову и Метохији током 90-их. Ристановић у својим разматрањима доноси неколико закључака који се у великој мери разликују од доминантног наратива а то је да Милошевић није запалио националистичку ватру на простору Косова и Југославије већ је то последица већ створеног стања, да је био човек кога су масе тражиле и да је понудио решење које комунистичка елита није могла да понуди. И истиче да је све оно што се догодило на Косову 90-их посејано је 70-их и 80-их а кључни кривац за то је комунистичка елита и она у Приштини и она у Београду.
За крај је Петар Ристановић као кључне вредности књиге „Косовско питање 1974-1989“ навео те што пружа одговоре на питање како је до 90-их дошло, како су створени предуслови да се током 90-их косовско питање радикализује.