Акваријус

 

Кос Митровица

Scensko ćoše: „Čekajući Godoa“

\"cekajuci-godoa-plakat-april-2017\"

Позоришна представа „Чекајући Годоа“, по тексту Семјуела Бекета, биће изведена у галерији „Акваријус“ у петак, 21. априла 2017. године. Почетак представе заказан је за 20 сати. Редитељ овог комада је Дејан Цицмиловић, а играју Милица Мандић (Естрагон), Љубица Радомировић (Владимир), Дуња Николић (Поцо), Катарина Јеличић (Лаки).
После представе, око 22 сата, у галерији „Акваријус“ биће одржана свирка музичке групе Comme il faut >> коју чине Леа Јевтић (вокал, гитара), Марина Башић (вокал) и Кристина Дуловић (виолончело).
Карте за поменуте догађаје могу се купити у галерији „Акваријус“ од 19. априла 2017. по ценама од 100 динара (за представу или свирку), односно 150 динара (за оба догађаја).

\"cekajuci-godoa-ns-1\"

Ово је укупно седмо извођење „Чекајући Годоа“, прво пред митровачком публиком.
Испитна представа из треће године, студенткиња четврте године глуме на Факултету уметности у Косовској Митровици (у класи ванр. проф. Дејана Цицмиловића и сарадника у настави мр Немање Савковића), своју премијеру доживела је на Стеријином позорју младих у Новом Саду 2016. године. „Чекајући Годоа“ је потом гостовала и на фестивалу Јунски рок у Београду (у Установи културе „Вук Караџић“), фестивалу Пркос у Књажевцу, те на Урбан фесту у Нишу. Представа је изведена и у београдском Звездара театру, као и на сцени Народног позоришта Приштина у Дому културе Грачаница.
На прошлогодишњим фестивалима, „Чекајући Годоа“ имала је запажене успехе. Катарини Јеличић додељена је на Урбан фесту у Нишу награда „Наиса“ за женску епизодну улогу, а на фестивалу Пркос у Књажевцу награда за сценски говор. Љубица Радомировић проглашена је на фестивалу Пркос у Књажевцу глумицом вечери, а припала јој је и специјална награда за глумицу фестивала.

\"cekajuci-godoa-ns-2\"

„Чекајући Годоа“ слови за најважније дело ирског књижевника, драматурга и романописца Семјуела Бекета (1906-1989). Овај текст, „трагикомедија у два чина“ (како га је означио сам аутор), који је доживео бројна извођења и на сценама широм Србије, најчешће је означаван као драма апсурда, по много чему коресподентна са основним постулатима филозофије егзистенцијализма. Бекетова драма се, у филозофском смислу, бави круцијалним питањима човековог постојања (нихилизам, религиозна осећања, однос према Богу, постојање Бога), али проблематизује многе друштвено-политичке појаве које су обележиле 20. век (ирско виђење Велике Британије којом влада бахата елита обесправљујући радничку класу, француски отпор Немачкој, Хладни рат), али и многа етичка питања (пре свега хришћански морал и толеранцију).
Семјуел Бекет у свим својим делима даје крајње песимистичку визију света и приказује живот као игру виших сила у којој је човек сведен на физиолошко и духовно вегетирање, на бесмислено „трајање“ испуњено патњама и узалудним ишчекивањем спаса. У циљу приказивања апсурдности живота и човекове беспомоћности, Бекет напушта уобичајени драмски заплет и замењује га низом сцена које се понављају са малим варијантама, а ликове своди на гротескне и стравичне марионете. Израз је прилагођен тим апсурдним ситуацијама и сугерише их бесмисленим понављањем више-мање истих дијалога или дугим унутрашњим монолозима, у којима је језик ослобођен уобичајене граматичке структуре.
Представа чију режију потписује Дејан Цицмиловић поштује, у основи, пишчеву идеју и логику радње, али наглашено кореспондира са савременим историјским, друштвено-политичким тренутком у свету, али и код нас. Због тога је веома занимљиво, и значајно, погледати како апсурд данас доживљава изузетно млада глумачка екипа која живи и ствара у времену у којем је свет уздрман друштвеним променама, а појединац суочен са невероватном количином разних облика политичког и економског насиља, изопштен из друштва, оптерећен неизвесношћу сутрашњице, безнађем. Да ли и у другој деценији 21. века, стасавају генерације које су свесне да човеку и данас, баш као у Бекетовој драми, не преостаје ништа друго него да чека да се чудо деси, звали га Годо, или како год ко жели? Или, можда, та питања, која се претварају у крик, који после завршетка представе постаје још гласнији, представљају заметак бунта и некакав другачији одговор на старо питање: „Да ли сам спавао док су други патили?“
Други интересантан моменат у вези са овим извођењем „Годоа“ налази се у идеји да мушке ликове тумаче искључиво – жене. Имајући у виду психолошка тумачења Бекетове драме (по Јунгу), која у први план стављају сукоб мушког и женског принципа (Естрагон-Владимир), веома је занимљиво погледати како је овај феномен доживљен из женског угла.

Видео запис са представе „Чекајући Годоа“ одигране у Књажевцу >>

Режија
Дејан Цицмиловић

\"dejan-cicmilovic\"

Рођен 1971. године. Средњу глумачку школу завршио у Нишу, у класи Миме Вуковић Курић. До 1993. године био у сталном ангажману у Театру „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу. Тада уписује глуму на Факултету уметности у Приштини, у класи професора Светозара Рапајића. Дипломирао је 1997. године представом „Љубавник“ Харолда Пинтера (Ричард) у Театру „Бојан Ступица“ у Београду.
У позориштима у Крагујевцу, Нишу, Приштини, Зајечару, Београду, Крушевцу, Лесковцу, Косовској Митровици, као и на филму и телевизији, одиграо више од стотину улога. Режирао у аматерским и професионалним позориштима преко четрдесет представа по делима Станковића, Нушића, Поповића, Симовића, Стерије, Шекспира… За свој рад добио двадесетак награда на позоришним фестивалима у земљи и иностранству.
На драмском одсеку (група за глуму) при факултету хуманистичких наука у Нишу радио као асистент на предметима Сценски говор и Техника гласа. Од 2009. Године (у звању ван. професора) предаје глуму на Факултету уметности у Косовској Митровици.

Играју:

Милица Мандић, у улози Естрагона

\"cekajuci-godoa

Рођена 13. 3. 1995. године у Приштини. Завршила је Економско-трговинску школу и American School of Kosovo. Од 2010. године је члан Театра ГЕТО из Грачанице, са којим је прво радила представе за децу и омладину, а сада кроз радионице глуме ради на новим представама са младим члановима овог тетатра. Факултет уметности у Косовској Митровици (драмски одсек) уписала је 2013. године. У току студија имала је два професионална ангажмана у Народном позоришту Приштина, у представама „Баш Баш Челик“ (режија Милан Караџић) и „Кир Јања“ (режија Дејан Цицмиловић).

Љубица Радомировић, у улози Владимира

\"cekajuci-godoa

Рођена 11. 6. 1994. године у Ужицу. Студент је четврте године глуме на Факултету уметности у Косовској Митровици. Први професионални ангажман имала је у Народном позоришту Приштина, у мјузиклу ,,Баш Баш челик”. Играла је у представи ,,Шума” у режији Милоша Цветковића. Добитница је награде за глумицу вечери на студентском фестивалу ,,Светозарево”, затим и на фестивалу ,,Пркос” у Књажевцу за улогу Владимира у представи „Чекајучи Годоа“ по тексту Самјуела Бекета.

Дуња Николић, у улози Поцоа

\"cekajuci-godoa

Рођена 2. 6. 1993. године у Новом Саду, где је завршила средњу балетску школу. До уписа на Факултет уметности у Косовској Митровици (2013) бавила се фолклором. Тада се сели у Косовску Митровицу, где оснива Балетски студио за децу, који ради и у Зубином Потоку. Професионално је сарађивала са Народним позориштем Приштина, глумећи у мјузиклу „Баш Баш Челик“. Велики је љубитељ паса.

Катарина Јеличић, у улози Лакија

\"cekajuci-godoa

Рођена 29. 7. 1994. године у Јагодини. Студент је четврте године глуме на Факултету уметности у Косовској Митровици. Први професионални ангажман имала је у Народном позоришту Приштина, у мјузиклу ,,Баш Баш челик”. Играла је и у представи ,,Кир Јања” (такође у истом позоришту). Поред позоришних улога тумачила је лик Ленке у серији ,,Комшије“ (режија Милан Караџић). Учествовала је на такмичењу из беседништва у Сремској Митровици, као и на Данима Данила Лазовића у Прибоју где је освојила треће место. На фестивалу „Пркос“ у Књажевцу освојила је награду за сценски говор. Добитница је и награде за најбољу епизодну женску улогу на ,,Урбан Фесту“ у Нишу, тумачећи лик Лакија из Бекетовог комада ,,Чекајући Годоа“.

Иста глумачка екипа имала је током априла 2017. године два наступа у галерији „Акваријус“:
у представи „Земља јесмо“ >> (видео запис >>)
у перформансу „Корак ка променама“ >>

0 thoughts on “Scensko ćoše: „Čekajući Godoa“”

  1. Pingback: Comme il faut: Muzika koja ne zagađuje dušu | Galerija Aquarius

  2. Pingback: Program za april 2017. | Galerija Aquarius

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *