Socijalističko nasleđe i urbani identitet Mitrovice

Фотографије: Алтернативна

Урбани идентитет је нешто што Митровица има и треба да цени. Социјализам је саставни део те урбаности, поготову ако знамо да је Митровица пре тога била мали град, звали су је касабом. Развој после Другог светског рата био је огроман, не само у бројевима, него и у смислу урбанистичког планирања – овако је Косовску Митровицу описао белгијски историчар Питер Трох.
Овај историчар представио је у приватном културном центру “Акваријус” своју књигу, односно научни рад „Слојеви времена у урбаном пејзажу: Модерни социјализам у Митровици“. У њему се бави Митровицом у периоду од касних 1950-тих до раних 1970-тих, јер га је, каже, фасцинирало наслеђе индустријског града.
Из двогодишњег рада произашла је публикација која се састоји из два дела. Први део је писани. Трох је користио архивску грађу, а информације је сакупљао и кроз интервјуе.
„Разговоре је тешко укључити у научни рад, јер људи имају толико различитих сећања и рационализују ствари на различите начине, али су емоције увек ту и мени је било веома драго да чујем те приче и видим те емоције код саговорника,“ казао је Трох, наводећи да му је емотивна везаност саговорника за Митровицу дала подстрек у раду.
Други део рада чине фотографије града које је током 2017. фотографисао Томас Јансенс.
„То је један временски фрагмент, али то је и био циљ – да укажемо на утицај тог наслеђа у данашњем граду и тај неки контраст“, објашњава Трох.
„Када сам дошао овде добио сам слику подељеног града. Са друге стране, мени је било фасцинантно наслеђе тог индустријског града, где је за мене то како је социјалистички град требало да изгледа толико видљиво и присутно у градском пејзажу. То ме је заинтересовало и хтео сам да истражим како се град развијао и да га на неки начин нормализујем. Значи, да не истражујем само етничке, политичке односе“, додаје.

Он сматра да је „корисно“ гледати на Митровицу као на индустријски град, уско повезан са Трепчом, њеним развојем.
Али истиче да је важно сагледати и све предности и мане које то носи са собом.
Предност је то што је, по свом тадашњем развоју у односу на друге градове на југу Косова и у региону, Митровица била привилегован град, оцењује:
„То се види у инфраструктури. Са друге стране, та уска повезаност са индустријом, то носи некакво бреме са собом.“
„После индустријског периода и веровања да ће индустрија заувек да траје, шта се онда ради са таквим градом? А онда се то све још погоршава због политичких проблема“, каже.
„Комбинација постиндустријског и постконфликтног развоја јесте врло акутна за овај град“, закључује.

Извор: Алтернативна >>