Novi srpsko-albanski rečnik

Фотографије: Илија Трифуновић

Израда речника је подизање својеврсног лингвистичког сопменика, и у том смислу израда online и ofline српско-албанског односно албанско-српског речника је од изванредног значаја, оценили су учесници трибине посвећене овој теми која је одржана у среду 5. јуна у организацији ПКЦ “Акваријус” и Међународне организације за миграције (ИОМ).
„ИОМ је иницијално, у сарадњи са Британском амбасадом започела израду платформе за учење српског и албанског језика, која се зове VOC UP. На идеју о изради речника смо дошли тако што смо радили доста пројеката на тему друштвеног укључивања мањинских заједница и реинтеграције интерно расељених лица на Косову. Као главна препрека за интеракцију различитих заједница, идентификован је језик. Покушали смо у сарадњи са релевантним институцијама и језичким експертима да направимо прву онлине платформу, јер смо мислили да ће се људи плашити да долазе на физичке курсеве” објашњава Светлана Ракић из Међународне организације за миграције.
Она објашњава да је пилот пројекат спроведен најпре у седам општина на Косову а након тога уз подршку УНМИК-а, започели су израду српско-албанског односно албанско-српског речника, који ће уколико све буде ишло по плану, јавности бити представљен у јулу месецу.

„Окупили смо експерте из Београда и Приштине, са Института за албанологију, Филолошког факултета у Београду, Филолошког факултета Приштини и Академије наука и уметности у Београду и Приштини. Укупно са нама ради девет експерата – лексикографа и језичких експерата који ће до краја јуна урадити први дигитални речник који ће садржати 20.000 речи“, каже Ракић и додаје да би до септембра, ово засад дигитално издање, могло да добије И своју конкретну – штампану форму.
Постоји и дугорочни план, према којем би до 2021. године Речник био комплетиран. Тада би како Ракић напомиње, требало да садржи од 50 до 60 хиљада речи.

Ова трибина је према њеним речима, организована како би шира јавност била упозната са иницијативом и плановима, и како би се створио простор за евентуалне сугестије, за које је иницијатор веома отворен и расположен да прихвати
О важности речника као лексичке установе, на трибини су из стручноиг угла говорили доцент др Сања Микетић Суботић, профессор на Катедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици и књижевник Александар Дунђерин.
Оба говорника, али и публика су поздравили рад на Речнику и пројекат оценили као користан и важан.
„Постоји Велики српско-албански и албанско-српски речник из 70-их година. Потом је 2004. изашло неко мање, школско издање речника. Општи лексички фонд се можда није много изменио одтад, али добро је допунити га“, рекла је Микетић Суботић и сугерисала да се акценат стави на правну терминологију која прави велики проблем у администрацији.

Такође, она је предложила да се речник конципира тако да омогућава оно што се у свету ИТ технологија назива цроwдсоурсинг – односно, да се остави могућност корисницима да речник континуирано допуњавају новим информацијама, уз неизоставни стручни надзор (принцип по којем функционише Википедија и слични онлине лексикони).
Књижевник Александар Дунђерин сматра да је веома важно да Речник када једном буде завршен, има своју верзију на ћириличном писму.
„Мислим да би то због много ствари – када говоримо о језичком идентитету уопште и културним, па ако хоћете и политичким импликацијама – било јако важно да би речник био прихваћен“, рекао је Дунђерин и истакао као веома битно да се приликом његове израде, испоштују сва начела и принципи која струка налаже.
Као поражавајућу чињеницу, Дунђерин је окарактерисао информацију да мање од 5% српског становништва на Косову говори албански језик, а да ситуација није значајно боља ни када је у питању супротна страна.
Говорећи о потреби да уколико живите у вишенационалној средини познајете језик другог ентитета, Дунђерин истиче пример призренске Богословије Свети Кирило и Методије, у којој ђаци уз благослов Српске православне цркве и Владике рашко-призренског, уче албански језик.

Он сматра да је одлично што се речник пласира у дигиталној верзији и не сматра нужношћу његово постојање у папирном облику, јер како је нагласио, то је само промена форме а књига као таква и даље живи и неуништива је.
За разлику од речника, платформа VOC UP је већ доступна у виду апликације за мобилне телефоне и засад је могуће прећи основни –А1 ниво.
„До краја јуна, имаћемо доступан и ниво А2 као и четири специфична курса – за полицију, суд, локалну самоуправу и јавна предузећа“, најавила је Ракић.
Пројекат израде онлајн српско-албанског и албанско-српског речника спроводи Међународна организација за миграције (ИОМ) у сарадњи са Канцеларијом повереника за језике и Центром за социјална истраживања,а финансира га УНМИК.

Извор: Радио Косовска Митровица >> (ТВ Мост >>; Радио Контакт плус >>)