Ivana Vanovac

Општи утисак је да није лако схватити Лидију Димковску. Или је бар једно вече разговора са њом недовољно. А тај разговор био је шетња од потпуне националне негације до отаџбине као изванредно заступљеног мотива у њеним песмама. Од ведре, насмејане особе, до једне ведре, насмејане особе која се интензивно и нимало ведро и насмејано у поезији бави смрћу. Она у људско друштво одлази као у бербу, накупи литерарну грађу, а онда се повлачи у самоћу без које, сматра она, нема писања. Не воли националну одређеност, али се бар за сада не противи паневропској одређености, или одређености овим светом, јер како рече већ је онај свет иза звезда и месеца не занима. А одређеност је одређеност. Ограда је ограда… Извор: Радио Косовска Митровица.